Шумадинци продужили тренд непобедивости у Хумској: Хасинова лепотица ускратила радост “црно-белима”

Избећи пораз у Хумској донедавно је представљало мисаону именицу за Крагујевчане, а сада смо ето дочекали да то постане нека врста устаљене праксе, што само показује да је Раднички под командом Феђе Дудића прерастао синдром “малих” клубова, који служе као топовско месо “вечитима”. Занимљиво да су се пре само шест месеци на истом стадиону “црно-бели” јурили минус од два гола, а да је вечерас ситуација била дијаметрално супротна. Деловало је у први мах да ће Шумадинци бити само још једна жртва коју ће пулени тренера Саве Милошевића принети на победнички олтар, али су се на крају ипак мало прерачунали и може се слободно рећи потценили Крагујевчане, који су показали да су екипа која се никад не предаје.

Оба тренера су прилично изненадила стартним поставама. Суочен са одсуством младог Михајла Илића, Милошевић је одлучио да у срцу одбране упари Аријагу и Филиповића, двојицу играча који по вокацији нису класични штопери, док је улогу “бонуса” поверио десном беку Вукашину Ђурђевићу. Са друге стране, Дудић је на клупи оставио у последње време све бољег Зељковића кога је заменио капитен Митровић, а у стартној постави нашао се и јунак победе над Напретком у прошлом колу Бојан Аџић, док је Мехмед Ћосић прекомендован у везни ред уместо Бен Хасина, који је утакмицу почео са клупе.

Од самог старта могло се видети да Шумадинци нису у Хумску дошли да се бране, већ са намером да се надигравају са вицешампионом државе и покушају да наметну свој стил игре. Одговор на изузетно јак темпо игре који су Дудићеви изабраници наметнули у уводним минутима сусрета “црно-бели” су пронашли у полуконтрама и контрама, где је до изражаја долазила брзина њихових крилних нападача, пре свега Зубаире, који је задавао доста проблема одбрани “црвених” у првих 45 минута.

Управо је момак из Гане био у одличној позицији да обезбеди “црно-белима” почетну предност у 18. минуту, када се после повратне лопте Јовановића нашао сам као дух испред гола Радничког, али је срећом по Крагујевчане шутирао преко гола.

Седам минута касније Зубаиру се поново нашао у прилици после одличног пригравања од стране Калулуа. Чувар мреже “црвених” Марко Милошевић успео је да интервенише, али се на његову несрећу лопта одбила до Бибaрса Натха, који не пропушта прилику да доведе свој тим у вођство.

Наставио је хитроноги Зубаиру да терорише одбрану Крагујевчана и након Натховог поготка, па је тако у 29. минуту одапео “стрелу” са ивице шеснаестерца, али је Милошевић крајњим напором лопту скренуо у корнер. Затим је прилику да се упише у стрелце пропустио леви бек “црно-белих” Јурчевић, који је у 32. минуту тукао изнад пречке, да би само минут касније Јовановић искористио неспоразум Симовића и Ристића да дуплира предност домаћег тима.

У моментима када је деловало да Крагујевчанима измиче тло под ногама и да им се спрема дебакл, Слободан Симовић је поготком у 38. минуту практично “оживео” “црвене”. Одлично се прекаљени дефанзивац снашао у гужви пред голом Партизана после прекида и послао лопту ван домашаја чувара мреже “црно-белих” Александра Јовановића. До одласка на одмор бележимо још један покушај Зубаируа, који је осујетио маестрални Милошевић.

Направио је Феђа Дудић троструку измену на полувремену, послао у игру Енландуа, Голијанина и Бен Хасина, што се испоставило као прави потез, с обзиром да је управо Тунижанин био потписник поготка који је “црвене” спасао пораза у Хумској.

Ипак, пре евро-гола фудбалера из Туниса, који ће сасвим сигурно ући у ужу конкуренцију за гол сезоне у Моцарт Бет Суперлиги, фудбалери Партизана су пропустили неколико изгледних прилика да преломе утакмицу. Најпре је Шћекић слабим завршним ударцем упропастио јако лепу акцију “црно-белих” у којој су учествовали Захид и Јовановић, а опасно је било и након ударца Зубаируа пар минута касније, када је лопта прозвиждала поред леве стативе Милошевићевог гола.

На другој страни, Крагујевчани су стрпљиво чекали прилику да казне свог ривала за силне промашаје и коначно су је дочекали у 83. минуту, када је Бен Хасин топовским ударцем са неких 18 метара утишао око 7 000 присталица “црно-белих” који су већ увелико почели са слављем.

Није ни ту био крај узбуђењима на данашњем сусрету. Станковски је у судијској надокнади умало преварио Милошевића након не баш спретне интервенције главом, док је на другој страни Јовановић укротио ударац бившег Партизановог ђака Богдана Мирчетића.

Шумадинци су тако продужили тренд непобедивости у домаћем првенству на пет утакмица заредом и у добром расположењу одлазе на нову репрезентативну паузу, након које их очекује још једно гостовање и то великом дужнику са самог почетка сезоне, панчевачком Железничару, који их је, подсетимо, савладао на првенственој премијери у Лесковцу са 3:2.

ПАРТИЗАН – РАДНИЧКИ 1923  2:2 (2:1)

БЕОГРАД
Стадион
: ФК Партизан.
Гледалаца: 7 200.
Судија
: Новак Симовић (Ловћенац).
Помоћници: Никола Ђоровић (Крагујевац), Милош Симовић (Ловћенац).
Стрелци:
Натхо у 25. и Јовановић у 33. минуту за Партизан, а Симовић у 38. и Бен Хасин у 83. минуту за Раднички 1923.
Жути картони:
Јурчевић, Шћекић, Ђурђевић (Партизан), Митровић, Енланду, Радовић, Станковски (Раднички 1923).

ПАРТИЗАН: Јовановић, Ђурђевић, Аријага, Филиповић, Јурчевић, Шћекић, Захид (од 87. Фурер), Калулу (од 72. Трифуновић), Натхо (од 46. Овуису), Зубаиру, Јовановић (од 79. Николић). Тренер: Саво Милошевић.

РАДНИЧКИ 1923: Милошевић, Аџић (од 46. Голијанин), Симовић, Митровић, Радовић (од 72. Дадић), Ристић (од 46. Енланду), Ћосић, Глушчевић (од 60. Мирчетић), Станковски, Бевис, Евандро (од 46. Бен Хасин). Тренер: Феђа Дудић.

P