“Стара дама” се провукла на “Чика Дачи”: Раднички 1923 испустио сва три бода у завршници

Свега пар минута делило је фудбалере Радничког 1923 од првог тријумфа у плеј-офу и то ни мање ни више него против екипе која је везала чак седамнаест утакмица без пораза, новосадске Војводине. Два пута су Крагујевчани водили, два пута Новосађани топили заостатак, последњи пут у 88. минуту, када је Филип Малбашић спречио већ виђени пораз екипе из Српске Атине – 2:2 (1:1).

Стигли су Новосађани у престоницу Шумадије “наоштрени”, са више него очигледном намером да освајањем нова три бода побољшају своје изгледе у борби за четврто место на табели. Наишли су на чврстог и одлучног ривала, који није имао намеру да устукне, већ да са надиграва са екипом која је “скројена” за сам врх табеле. Тако је малобројна публика на стадиону “Чика Дача”, као и гледаоци Арене Спорт који су утакмицу пратили у директном преносу путем малих екрана ТВ пријемника, могли да уживају у једној отвореној, динамичној и резултатски веома узбудљивој фудбалској представи, која је окончана без победника.

Притисли су Новосађани Крагујевчане од самог старта утакмице и већ у 4. минуту успели да запрете преко Чумића, који је некако успео да се провуче између двојице играча Радничког 1923, али га је у намери да дође до лопте спречио Стојан Лековић, који је на време кренуо у сусрет омаленом офанзивцу Војводине и са лакоћом отклонио прву опасност пред својим голом.

А онда је једна несмотреност штопера гостију Љубисављевића омогућила Шумадинцима да дођу до почетног капитала. Највеће заслуге за овај погодак иду на рачун Милутина Видосављевића, који као да је предосетио грешку дефанзивца Војводине, успео је да му “ишчепрка” лопту и онда је као на тацни сервирао искусном Луки Милуновићу, који не пропушта прилику да упише свој првенац у дресу крагујевачког суперлигаша као заслужену награду за добре партије које је пружао у последњих неколико утакмица.

Могао је дугогодишњи фудбалски “печалбар”, које је зимус стигао на “Чика Дачу” из грчког Ники Волоса, само пар минута касније да увећа свој голгетерски салдо, али је лопта овога пута завршила пар сантиметара од циља.

На другој страни, гол шанса у којој се нашао млади “вундеркинд” Војводине Јован Милошевић у 16. минуту, када је са неких десетак метара шутирао преко гола, представљала је увод у резултатско поравнање које је уследило свега два минута касније. Чумићев центаршут из прекида са леве стране изненадио је све у казненом простору Радничког 1923, укључујући и голмана Лековића, који је на крају морао да вади лопту из своје мреже.

Након изједначујућег поготка Новосађани су још више стегли обруч пред голом Шумадинаца, који је константно висио у ваздуху. Као на филмској траци ређали су се покушаји играча Војводине, ударци Милошевића, Чумића, Бараја, али промене резултата није било.

Тек у финишу првог полувремена Крагујевчани су успели да дођу до даха и прилике да из офанзивне транзиције озбиљније угрозе гол ривала, као што је то био случај у 41. минуту, када је Видосављевић у контри проиграо Чоловића, који шутира слабијом десном ногом право у Царевића.

Већ у наредном нападу Војводина пропушта две одличне прилике да окрене резултат у своју корист. Тукао је прво Милошевић, а за њим и Немања Николић, али је Лековић у оба наврата био на висини задатка.

Почетак другог полувремена доноси нова узбуђења пред голом Радничког 1923. Чумић је у 51. минуту лансирао прави пројектил са неких двадесетак метара, али је лопта на путу ка голу закачила неког од фудбалера Радничког 1923 и завршила у корнеру.

Само два минута касније ерупција радости на трибинама стадиона “Чика Дача”. Повод – ново вођство “црвених”. Све је кренуло од одличног центаршута Василија Ђурића и ударца главом Луке Милуновића који је изненадио голмана Војводине Царевића, што је искористио Љубиша Пецељ и одбијену лопту након не баш спретне Цaревићеве интервенције послао је у мрежу, уписавши свој први и дуго чекани гол у дресу крагујевачког суперлигаша.

Ново вођство Крагујевчана у потпуности је отворило утакмицу. Новосађани су кренули свим силама ка голу домаћина, који је, пак, чекао прилику да из контре или полуконтре дотуче ривала. Једну такву ситуацију изабраници тренера Дејана Јоксимовића пропустили су у 74. минуту, када је Евандро у контри проиграо Чоловића, чији је млак завршни ударац представљао лак плен за голмана Војводине Царевића. Слично је било и са покушајем Уроша Николића на другој страни непун минут касније.

Како се утакмица ближила финишу, тако су и напади Војводине постајали све чешћи и све опаснији, па слободно можемо рећи да су се у тим тренуцима играле “викторије” пред голом домаћег тима, који је стоички трпео притисак и чувао стечену предност све до 88. минута, када је Филип Малбашић на асистенцију Уроша Николића постигао изједначујући погодак, који је “старој дами” сачувао ореол непобедивости и након осамнаесте утакмице у низу.

Иако су пропустили лепу прилику да се Новосађанима реванширају за поразе у претходна два првенствена окршаја ове сезоне, Шумадинци могу бити задовољни чињеницом да и на четвртој узастопној утакмици пред својим навијачима нису осетили горчину пораза.

Такмичарски календар је такав да не оставља изабраницима тренера Дејана Јоксимовића превише времена за предах након данашње утакмице са Војводином, с обзиром да их већ у суботу очекује увек гостовање на “врућем” терену у Новом Пазару.

РАДНИЧКИ 1923 – ВОЈВОДИНА 2:2 (1:1)

КРАГУЈЕВАЦ
Стадион: „Чика Дача“.
Гледалаца: 400.
Судија: Јован Шегрт (Београд)
Помоћници: Милош Мишкељин (Београд), Милорад Јовановић (Пољанице)
Стрелци: Милуновић у 6. и Пецељ у 54. минуту за Раднички 1923, а Чумић у 18. и Малбашић у 88. минуту за Војводину.
Жути картони: М. Видовић, Зорић, Поњевић, Лековић (Раднички 1923), Љубисављевић (Војводина).

РАДНИЧКИ 1923: Лековић, Поњевић, Пецељ, Миличић, Митровић, М. Видовић, Крајишник (од 46. Зорић), Чоловић, Видосављевић (од 83. Ивановић), Ђурић (од 83. Јовановић), Милуновић (од 62. Чинеду (од 70. Евандро)). Тренер: Дејан Јоксимовић.

ВОЈВОДИНА: Царевић, Јеличић, Лазаревић, Витас (од 14. Траоре), Љубисављевић (од 69. Симић), Топић, Зукић, Барај (од 62. Малбашић), Чумић (од 69. Милосављевић), Милошевић, Н Николић (од 62. У. Николић). Тренер: Радослав Батак.