СТАДИОНСКА ГРОЗНИЦА: Фудбал у доба карантина
Док лопта мирује, не знам шта да радим. Навикао сам да стално размишљам о фудбалу, о прошлом колу, о промашеним шансама нападача, о киксевима одбране, о непотребним истрчавањима голмана…
Пар дана уочи гостовања већ се договарам са другарима са трибине о одласку на пут, мењамо смене на послу, смишљамо изговоре за жене, девојке, за кума коме ћу пропустити рођендан, за рођаке којима нећу доћи на свадбу …
Ништа није тешко када игра Раднички. Све препреке се лако заобилазе, километри не представљају никакав проблем, није важно да ли је спољна температура -20 или +40 степени… Једино је битно доћи до противничког стадиона.
Ми “заражени” фудбалом смо у најгорој ситуацији: нема текми, нема вести из клуба… 1999. године била је слична ситуација током агресије НАТО пакта. Првенство је прекинуто, а ми смо у униформи бранили Србију.
Сада је другачије – да бисмо победили не морамо да ратујемо; довољно је да останемо код куће, како бисмо, када се ова пандемија коронавируса коначно заврши, могли поново да ширимо “заразу” за Радничким! #останикодкуће