Слађан Никодијевић – Прва “хаубица” Радничког
“Класична деветка”, “сидраш”, “разбијач” – устаљени су термини за снажне и робусне нападаче, који су, по правилу, доминантни у скоку и дуел игри. Мада се у савременим фудбалским тенденцијама све више инсистира на мобилности и брзинским способностима нападача, чињеница је да велики број екипа уместо “лаке коњице” и даље преферира центарфоре “старог кова”. Једна од таквих екипа је и Раднички 1923, чији напад предводи Слађан Никодијевић, тридесетогодишњи момак рођен у Француској, који је са једанаест постигнутих голова окончао протеклу сезону као најбољи стрелац крагујевачког клуба.
Слађанов фудбалски пут био је врло интересантан и динамичан. Његов старији брат Саша први је “повукао ногу” и кренуо фудбалским стазама, а његовим стопама је врло брзо кренуо и сам Слађан.
– Пресудан утицај на мој фудбалски пут имао је старији брат Саша, поред кога сам заволео фудбал и почео да га тренирам. Имао сам велику жељу да будем попут њега. Идол ми је у почетку био Кристијан Вијери, који је у то време био један од најбољих нападача у Европи – присећа се Слађан.
Фудбалске станице за овог увек насмејаног момка низале су великом брзином. Од Радничког из Свилајнца, преко чачанског Борца, Доњег Срема, Металца, Бачке, ЧСК-а из Челарева, Инђије, нишког Радничког, па до Крагујевца и Радничког 1923. Стигао је да се окуша и ван граница наше земље, наступајући за италијанског трећелигаша Карарезе, што је, како сам признаје, представљало значајно искуство за њега.
– Имао сам много успона и падова током каријере, али је најважније то што никада нисам одустајао. Најлепше тренутке провео сам у Инђији, где сам био први стрелац екипе, као и у Нишу – открива Никодијевић.
Прошлог лета је стамени центарфор добио позив да појача редове крагујевачког прволигаша, који је имао озбиљне такмичарске амбиције у новој сезони. Коцкице су се брзо склопиле и Слађан је убрзо обукао црвени дрес са бројем девет.
– Када сам добио позив да појачам Раднички 1923, нисам се пуно двоумио. Привукле су ме амбиције клуба, његова традиција, величина града, велики број навијача… Врло брзо сам се уверио да у клубу влада добра атмосфера, да руководство има примерен и поштен однос према играчима и да су услови заиста изванредни. Искрено, нисам се ни једног тренутка покајао што сам дошао у Крагујевац – тврди наш саговорник.
Врло брзо Слађан се добрим играма и головима, као и поштеним односом према црвеном дресу, увукао под кожу навијачима, који су га својски прихватили и бодрили га чак и онда када му није ишло на терену.
– Заиста, навијачи Радничког су феноменални. И када је ишло лоше, били су уз нас, бодрили су нас, дизали нам самопоуздање и ја сам им бескрајно захвалан на томе. Мало је таквих навијачких група у Србији као што су “Црвени ђаволи” и о њима имам само речи хвале – истиче “деветка” Крагујевчана.
Слађан се за подршку одужио онако како то најбоље зна – головима. Једанаест пута је “хаубица” Радничког погађала мету, заузевши на крају треће место на листи стрелаца Прве лиге Србије. Добре партије нису прошле незапажено код присталица крагујевачког клуба, које су га у анкети на клупском сајту изабрале за играча сезоне.
– Драго ми је што сам успео да оставим такав траг у једном великом клубу као што је Раднички. Реалност је, пак, да без саиграча не бих успео у томе, тако да њима иде велика захвалност што су ми омогућили да дођем до оваквог учинка – напомиње Никодијевић.
Протеклу сезону, која је имала прилично турбулентан ток, Раднички 1923 је завршио на осмој позицији. Слађан сматра да је пласман могао да буде и бољи, будући да Раднички, по његовом мишљењу, дефинитивно има квалитет за сам врх табеле.
– Сезона је била јако турбулентна, уз доста успона и падова. Поправили смо учинак у самом финишу такмичења, али сигурно је да Раднички заслужује место у самом врху табеле, које води у Супер лигу. Искрено се надам да ће наредна сезона донети бољитак и да ће Раднички у њој доминирати – закључио је искусни центарфор, који ће, надајмо се, и убудуће предводити напад “црвених”.