Крагујевачки суперлигаш надиграо анемични Партизан и донео вредан бод у шумадијску престоницу

Велики подвиг фудбалера Радничког 1923 који су се са гостовања вицешампиону Србије и другопласираном тиму Моцарт Бет Суперлиге, екипи београдског Партизана, вратили непоражени – 1:1 (0:1). Крагујевчани су приказаном игром на сабласно празном стадиону у Хумској апсолутно заслужили освојени бод, мада не би било неправедно и да су се у шумадијску престоницу вратили са целим пленом.

Десило се и то чудо. Крагујевчани су после више од две деценије и десетак одиграних међусобних утакмица успели да “откину” бод београдским “црно-белима”. Оно што је оставило можда и снажнији утисак од коначног исхода данашњег сусрета у Хумској, то је игра која су изабраници тренера Дејана Јоксимовића пружили у дуелу са другопласираном екипом Моцарт Бет Суперлиге. На страну то што је “парни ваљак” дебело заглибио у блату, али се Раднички 1923 данас показао као тактички писмена и организована екипа, која зна шта жели и има одређену филозофију игре од које не одступа без обзира на име и репутацију противника.

Лош “тајминг” утакмице довео је до бојкота најватренијих присталица оба тима, па је данашња утакмица на стадиону Партизана одиграна у камерној атмосфери, пред свега пар стотина промрзлих гледалаца, који, истина, нису могли бити претерано задовољни квалитетом данашње фудбалске представе.

Одличан ударац Бразилца Евандра у 2. минуту утакмице, праћен ефектном парадом голмана Партизана Александра Поповића, показао је да “црвени” у Хумску нису дошли са намером да “паркирају аутобус” испред свог шеснаестерца, већ са жељом да се надигравају са фаворизованим домаћином и да на тај начин покушају да дођу до преко потребних бодова.

Иако су Крагујевчани у пар наврата успевали брзом разменом пасова да напипају пукотину у одбрани Партизана, недостајало им је довољно одлучности у завршници да конкретизују акције. Класичан пример за то је ситуација из 11. минута, када се капитен Радничког 1923 Милош Видовић нашао у одличној позицији пред голом домаћина, али је оклевао са завршним ударцем.

“Црно-бели”, пак, нису имали ту врсту проблема, па су тако прву озбиљнију прилику на утакмици успели да преточе у почетно вођство. Након дубинског паса Колумбијца Колорада и лоше реакције дефанзиваца Радничког 1923, лопта је дошла до брзоногог Квинсија Менига, који не пропушта прилику да упише свој четврти погодак у сезони.

И након примљеног гола изабраници тренера Дејана Јоксимовића нису одустајали од своје игре кратких пасова, која је, занимљиво, деценијама уназад била заштитни знак управо београдских “црно-белих”. Бразилац Евандро, који је услед одсуства Нигеријца Чинедуа због повреде задње ложе, прекомандован у сам шпиц напада, лепо је у 20. минуту проиграо Стефана Чоловића, који у ситуацији “један на један” са Поповићем погађа само стативу, мада је питање да ли би и у случају да је затресао мрежу “црно-белих” тај погодак био признат, с обзиром да је један до Томићевих помоћника сигнализирао да је некадашњи офанзивац београдског Чукаричког био у офсајд позицији.

Тражили су фудбалери Радничког 1923 у 36. минуту једанаестерац након дуела Живковића и Евандра у казненом простору Партизана, што је потом прерасло у нешто жешћу расправу између играча оба тима, а узавреле страсти на терену брзо је смирио главни арбитар утакмице Павле Томић.

Ако је први део утакмице био прилично сиромашан занимљивим детаљима, шта онда тек рећи за друго полувреме, у коме је прва озбиљнија прилика виђена тек у 76. минуту, када је млади Василије Ђурић, само пар минута по уласку у игру, солидним ударцем са дистанце загрејао Поповићеве промрзле дланове.

Ова шанса фудбалера Радничког 1923, који су и у другом полувремену деловали доста боље и организованије у односу на домаћина, представљала је најаву изједначујућег поготка “црвених” који је уследио у 80. минуту. Поново су Шумадинци разменили неколико кратких пасова на неких 20-25 метара од гола Партизана, лопта је на крају дошла до Милутина Видосављевића, који је добро одмереним и прецизним ударцем са ивице шеснаестерца матирао немоћног Поповића.

Нису се Крагујевчани задовољили изједначењем, већ су желели да искористе моментум и почетни шок играча Партизана након примљеног поготка како би дошли до потпуног преокрета. И мало је недостајало да успеју у тој својој намери, будући да се Ђорђе Максимовић у 84. минуту нашао у одличној прилици да савлада Поповића, који је овога пута успео да сачува своју мрежу.

Сам финиш утакмице донео је нешто агилнију игру домаће екипе, али се резултат до последњег звиждука судије Томића није мењао.

Крагујевачки суперлигаш је тако дошао до изузетно вредног бода, који му је омогућио да сачува осмо место на првенственој табели и стекне бод предности у односу на лазаревачку Колубару.

Неће Шумадинци имати много времена за одмор, с обзиром да их већ у четвртак очекује окршај са трећепласираним ТСЦ-ом на “Чика Дачи”, а одмах затим и гостовање одличној екипи Новог Пазара, која је у последња четири кола освојила десет од могућих дванаест бодова.

ПАРТИЗАН – РАДНИЧКИ 1923  1:1 (1:0)

БЕОГРАД
Стадион: ФК Партизан.
Гледалаца: 400.
Судија: Павле Томић (Београд)
Помоћници: Милоје Милићевић (Прокупље), Никола Антић (Ниш).
Стрелци: Мениг у 12. минуту за Партизан, а Видосављевић у 80. минуту за Раднички 1923.
Жути картони: Живковић, Илић (Партизан), Чоловић, Видосављевић (Раднички 1923).

ПАРТИЗАН: Поповић, Живковић, Урошевић, Илић, Вујачић, Колорадо (од 78. Фејса), Траоре (од 83. Баждар), Пантић (од 61. Натхо), Дијабате (од 61. Јовић), Мениг, Рикардо (од 78. Павловић). Тренер: Гордан Петрић.

РАДНИЧКИ 1923: Раичевић, Влајковић, Пецељ, Миличић, Митровић, М. Видовић, Зорић, Чоловић (од 90+3. Крајишник), Видосављевић (од 90+5. У. Видовић), Милуновић (од 75. Ђурић), Евандро (од 75. Максимовић). Тренер: Дејан Јоксимовић.