Кораћ распршио историјски сан Крагујевчана, Војводина иде у финале Купа Србије

Пласман у финале Купа Србије остаје недостижан сан за фудбалере Радничког 1923. Бар за сада. Чета тренера Феђе Дудића је пред никад испуњенијим трибинама “Чика Даче” ове сезоне несрећно поражена од новосадске Војводине у полуфиналној утакмици масовнијег домаћег такмичења – 0:1 (0:0).

Бројни пехови пратили су крагујевачки састав пре и током утакмице са Новосађанима. Недовољно опорављени Килијан Бевис и Дилан Ортиз утакмицу су почели са клупе, да би током самог меча Шумадинци остали и без свог најбољег стрелца Милутина Видосављевића, али и неуморног левог бека Томислава Дадића. Да ствари буду горе, Ортиз који је одменио Видосављевића у самом финишу утакмице обновио је повреду задње ложе, али је, с обзиром да је тренер Дудић претходно искористио сва три блока измена, био приморан да стегне зубе и да видно храмљући одигра последњих десет минута утакмице.

Упркос свим тим недаћама које су их задесиле Крагујевчани су били надомак пенал лутрије, али им је последњим тренуцима судијске надокнаде времена понестало концентрације, што је казнио штопер Новосађана Сеид Караћ, који је поготком у другом минуту судијске надокнаде времена одвео Војводину у завршну битку за трофеј.

Сама увертира у данашњу утакмицу била је фантастична. Одавно стадион “Чика Дача” није био тако испуњен, што је само знак да су Крагујевчани препознали важност овог по много чему историјског меча за клуб из срца Шумадије, који никада није имао прилику да игра полуфинале куп такмичења. Није изостала ни одговарајућа кореографија, овога пута у бојама српске заставе.

Изгледа да је велики улог утакмице учинио своје, па су обе екипе ушле нешто резервисаније у данашњи сусрет. Новосађани су били за нијансу ангажованији у првом делу утакмице, а први пут су озбиљније припретили на истеку 24. минута, када је после повратне лопте Лазаревића, Ивановић из идеалне позиције пропустио прилику да савлада Лековића, да би у наставку акције Сери погодио добро постављеног Ћосића на самој гол линији.

Окуражили су се потом мало и Крагујевчани, имали једну обећавајућу контру преко Алексића после које су се спетљали пред гостујућим голом, пре него што их је пресекла повреда најбољег стрелца Милутина Видосављевића, који није био у стању да настави утакмицу, те га је заменио још увек “ровити” Ортиз. Пре него што су играчи обе екипе отишли на заслужен предах, Кембел и Ивановић су покушали да угрозе Лековића, али без успеха.

Брзоноги Норман Кембел правио је доста проблема одбрани Радничког 1923 на самом старту другог полувремена. Најпре је после добре лопте у простор Вукана Савићевића у 46. минуту шутирао преко гола, да би само пет минута касније пропустио још изгледнију прилику, када је након центаршута Серија лоше захватио лопту главом.

Управо је та десна стране одбране некако била најрањивија код “црвених” у другом делу сусрета, али срећом па све центаршутеве играча Војводине који су стизали са тог бока није имао ко да искористи. Раднички је, пак, ретко долазио до прилике да угрози гол Новосађана, а и када је то успевао, било је углавном након прекида, као што је то био случај у 70. минуту, када је после центаршута Ристића, Митровић захватио лопту главом, али је она на путу ка голу закачила неког од играча новосадског тима. Рекламирали су Шумадинци играње руком у тој ситуацији, али се пиштаљка главног арбитра утакмице Момчила Марковића није огласила.

Да напоран такмичарски ритам полако узима свој данак код фудбалера крагујевачког тима, показала је и повреда неуморног Томисилава Дадића, који је у 76. минуту уступио своје место на терену Љубиши Пецељу. Само пар минута касније и Ортиз се пожалио на бол у задњој ложи, али је ипак морао да остане на терену до краја будући да је стручни штаб “црвених” претходно искористио сва три расположива термина за обављање измена.

Тако су Крагујевчани практично са десеторицом играча на терену наставили да парирају Новосађанима и када се чинило да ће првог финалисту купа одредити пенали, Сеид Кораћ је на центаршут Вукана Савићевића у другом минуту судијске надокнаде постигао гол који је Новосађане одвео у финале масовнијег домаћег такмичења.

Упркос поразу, фудбалери Радничког 1923 су по завршетку утакмице добили аплаузе са трибина, што можда најбоље показује колико крагујевачка публика цени све оно што су тренер Дудић и његови изабраници постигли у досадашњем делу сезоне.

Шумадинци ће имати свега три дана да се физички и психички опораве од данашњег пораза и припреме се за гостовање крушевачком Напретку у утакмици 2. рунде плеј-офа Моцарт Бет Суперлиге, која се игра у недељу од 18 часова на стадиону “Младост” под Багдалом.

РАДНИЧКИ 1923 – ВОЈВОДИНА 0:1 (0:0)

КРАГУЈЕВАЦ
Стадион: “Чика Дача”.
Гледалаца: 12 000.
Судија: Момчило Марковић (Београд)
Помоћници: Урош Стојковић, Бојан Бановић (обојица из Београда).
Стрелац: Кораћ у 90+2. минуту.

РАДНИЧКИ 1923: Лековић, Ћосић, Симовић, Митровић, Дадић (од 76. Пецељ), Ристић, Алексић, Вижђи (од 60. Зорић), Глушчевић, Ђурић (од 60. Бевис), Видосављевић (од 31. Ортиз). Тренер: Феђа Дудић.

ВОЈВОДИНА: Царевић, Лазаревић, Кораћ, Црномарковић, Ђорђевић (од 90. Матеус), Петровић, Савићевић, Кембел (од 68. Радуловић), Зукић (од 78. Вукановић), Сери, Иванковић. Тренер: Божидар Бандовић.