“Црвени” прокоцкали два гола предности у Хумској

Сјајну партију на гостовању београдском Партизану у завршној рунди Моцарт Бет Суперлиге фудбалери Радничког 1923 нису успели да крунишу освајањем три преко потребна бода за одбрану четврте позицији на табели и пласман у квалификације за Лигу Европе. Два гола предности била су очигледно недовољна залиха за Дудићеве ученике, који су за свега седам минута просули све оно добро што су урадили за седамдесет и кусур минута фудбалске битке на стадиону у Хумској, омогућивши већ грогираном вицешампиону државе да се врати у живот и избегне пораз на затварању сезоне пред својим навијачима – 2:2 (0:1).

По други пут у овој сезони “црвени” непоражени напуштају Хумску, с том разликом што им је данашњи реми подједнако тешко пада као пораз. Разлог је што су Шумадинци поделом бодова у сусрету са “црно-белима” испустили четврто место на табели, које им је гарантовало барем четири европске утакмице и лепу финансијску инјекцију од 910 000 евра. Овако, “црвени” ће свој дуго сањани европски деби имати у квалификацијама за Лигу конференције, где ће стартовати у другом колу у коме ће бити неповлашћени на жребу.

По свему виђеном у Хумској, не би било незаслужено да су се Крагујевчани кући вратили са три освојена бода, што би свакако додатно “зачинило” велику прославу историјског успеха “црвених” који је уприличен на Тргу Радомира Путника. Екипа тренера Феђе Дудића била је далеко агилнија и опаснија у већем делу утакмице за разлику од прилично бледих “црно-белих”, који су очигледно мислима већ били на одмору. “Жуте” минуте у игри крагујевачког тима у финишу утакмице “парни ваљак” је искористио да надомести озбиљан заостатак од два гола и спасе се пораза.

Мада су “црно-бели” први запретили преко Гоха, Шумадинци су били ти који су профитирали већ у 4. минуту утакмице. Алексић је у цугу “ишпринтао” једно 30-40 метара и када је дошао до ивице шеснаестерца одлучио се за ударац. Лопта је на путу ка голу погодила Саничанина и одбила се до Бевиса, који у петерцу Партизана проналази усамљеног Видосављевића, који је својим једанаестим поготком у сезони само потврдио статус водећег стрелца крагујевачког тима.

Већ смо неколико пута ове сезоне имали прилику да гледамо екипе које су се након вођства у Хумској као по неком неписаном правилу повлачиле у покушају да одбране стечени капитал, али у случају Дудићевог Радничког то није био случај. Не одустајући од свог нападачког стила игра, Крагујевчани су наставили да притискају домаћина и стварају прилике пред његовим голом.

Ударац Милутина Видосављевића у 11. минуту завршио је преко гола, док је покушај Килијана Бевиса пар минута касније изблокирао Саничанин. Најозбиљнији покушај имао је данас врло запажени Милан Алексић, чију је “бомбу” са неких двадесетак метара ефектном парадом “детонирао” чувар мреже Партизана Александар Јовановић.

Запретили су, додуше, и домаћи у два наврата. Овусу је у 24. минуту “украо” лопту Алексићу у опасној зони, али је траљаво шутирао, док је ударац Јанковића, који је у 10. минуту заменио повређеног Гоха, добрано загрејао Лековићеве дланове.

Мада је сам почетак другог полувремена наговештавао нешто агилнију и ангажованију игру домаћина у наставку, “црвени” су врло брзо и успешно пребацили тежиште игре пред гол домаћина. Само у првих десетак минута наставка Шумадинци су створили једно 3-4 обећавајуће ситуације пред голом “црно-белих”. Прво је Видосављевић малтене из мртвог угла погодио спољни део мреже, да би се потом у шанси нашао и Алексић, који се после центаршута Ћосића лепо искрао на даљој стативи, али је шутирао прво у Јовановића.

Добро је чувар мреже “црно-белих” одреаговао и у 50. минуту када је покупио лопту испред Видосављевића, који је себи дао нешто јачи фор у овој ситуацији, док је ударац Ћосића изблокирао свеприсутни Саничанин. Какав је мајстор са лоптом у ногама Милутин Видосављевић је најбоље показао у 56. минуту, када је сва два “лажњака” “изломио кичму” Овусуу, пре него што се одлучио на ударац слабијом десном ногом који није превише забринуо Јовановића.

Лоша интеревенција Аранђела Стојковића у 63. минту пружила је корпулентном Павлу Ивељи прилику да се нађе у гол шанси, али је његов ударац представљао лак плен за чувара мреже “црно-белих”.

Једну од најлепших акција “црно-белих” на данашњој утакмици виђена је у 69. минуту. Натко и млади Баждар су на малом простору разменили дупли пас, после којег је искусни Израеалац послао лопту на даљу стативу ка Северини, али је Лековић стигао да затвори угао и спречи Холанђанина да се упише у стрелце.

Да селектор Драган Стојковић-Пикси није без разлога хвалио младог Милана Алексића, поредећи га са најбољим играчем данашњице Лионелом Месијем, најбоље се видело у 71. минту, када је млади “бисер” Радничког са невероватном лакоћом заобишао Ковачевића, пре него што је испалио неодбрањив хитац ка Партизановом голу који је Крагујевчанима донео сада већ озбиљан залиху од два гола.

Све је указивало на то да ће Шумадинци доћи до жељеног плена у Хумској, али је онда утакмица попримила нагли заокрет. “Црно-бели” су за само седам минута, головима Николића и младог Трифуновића, успели да надоместе заостатак од два гола, покваривши Дудићевим изабраницима планове о четвртом месту и игрању квалификација за Лигу Европе.

Имали су “црвени” у самом финишу две добре прилике преко Ристића и Алексића да поврате изгубљено вођство, али је голман “црно-белих” и један од најистакнутијих појединаца данашње утакмице Александар Јовановић до краја меча остао несавладан.

Тугу на лицима фудбалера Радничког 1923 због испуштене победе у Хумској и прилике да се домогну учешћа у квалификацијама за Лигу Европе врло брзо је заменила радост и одушевљење спектакуларним дочеком који им је неколико хиљада Крагујевчана приредило на Тргу Радомира Путника. У специјално дизајним црвеним мајицима са натписом First time in Europe играчи, чланови стручног штаба и управе клуба редом су излазили на бину, након чега је уследило велико славље уз заједничко певање навијачких песама, бакљаду и неизбежни ватромет, који је осветлео небо изнад шумадијске престонице.

Тиме је на најлепши могући начин спуштена завеса на ову невероватну сезону, која ће остати уписана златним словима као једна од најуспешнијих у стогодишњој историји поноса Шумадије.

ПАРТИЗАН – РАДНИЧКИ 1923  2:2 (0:1)

БЕОГРАД
Стадион: ФК Партизан.
Гледалаца: 1 500.
Судија: Стефан Јекнић (Суботица)
Помоћници: Милан Шутуловић (Нови Сад), Иван Микалачки (Зрењанин).
Стрелци: Николић у 75. и Трифуновић у 82. минуту за Партизан, а Видосављевић у 4. и Алексић у 71. минуту за Раднички 1923.
Жути картони: Антић, Ковачевић (Партизан), Пецељ (Раднички 1923).

ПАРТИЗАН: Јовановић, Стојковић (од 74. Рогановић), Филиповић (од 46. Ковачевић), Саничанин, Антић, Северина (од 74. Трифуновић), Овусу, Натко, Гох (од 10. Јанковић (од 86. Живковић)), Баждар, Николић. Тренер: Алберт Нађ.

РАДНИЧКИ 1923: Лековић, Ћосић, Шербечић, Митровић, Пецељ, М. Ристић, Алексић, Глушчевић (од 87. Аџић), Видосављевић (од 83. Томић), Бевис (од 74. Ђурић), Ивеља (од 74. Ортиз). Тренер: Феђа Дудић.