Богата јесења жетва Крагујевчана
Фудбалску јесен у Првој лиги Србије обележио је један клуб – Раднички 1923. Заиста су Крагујевчани деловали импресивно током читаве полусезоне, играли су убедљиво најлепши и најефикаснији фудбал у лиги, па су заслужено приграбили ласкаво звање јесењег првака са пет бодова предности у односу на другопласирани Кабел.
Тихо и без неке веће помпе крагујевачки клуб ушао је у ову сезону. Одмерени у изјавама, фокусирани искључиво на терен, Александар Линта и његови изабраници марљиво су радили и тренирали, склапајући полако делове убојите машинерије, која је од тренутка пуштања у погон просто “самлела” све конкуренте који су јој се нашли на путу.
– Трудили смо се да не буде неких великих речи и обећања уочи старта сезоне, не због недостатка амбиција или недефинисаног циља, колико због тога што нека превелика очекивања могу да донесу и огромна разочарења, што смо желели да избегнемо. Ишли смо корак по корак, утакмицу по утакмицу, и веровали да ће све испасти како треба, што се на крају и догодило – констатује Александар Линта, врховни командант “црвене армије” са стадиона “Чика Дача”.
Када је 45-годишњи стручњак, са двогодишњим искуством рада у иностранству, током лета преузео кормило екипе са “Чика Даче”, многи симпатизери Радничког 1923 су се питали да је он право решење за упражњено место на клупи крагујевачког прволигаша. Ипак, Линта је врло брзо зарадио њихово поверење јер се показао као тренер са интегритетом који је максимално посвећен у остварењу своје фудбалске визије, а то је посед по сваку цену и инсистирање на томе да се кроз пас игру дође до шансе за погодак.
Раднички 1923 је тако постао екипа која диктира ритам утакмице и која, како се то каже фудбалским жаргоном, “иде по противника”. Више није било нерезонских испуцавања лопте и прескакања средине терена, већ су све акције започињале из последње линије.
При том је Линта сваком играчу у екипи нашао одговарајућу улогу на терену. Тако је искусни Милош Видовић са позиције задњег везног прекомандован на штопера, капитен Стеван Ковачевић је очекивано добио улогу “пословође” на терену, односно играча од кога започињу све акције “црвених”, а нешто већа слобода у игри пружена је и Владимиру Ћировићу, који је све чешће почео да се појављује у завршницама акција, било као егзекутор, било као асистент.
– Ми смо од самог старта сезоне знали тачно шта хоћемо и како да до тога дођемо. Отуда и те неке ротације у екипи, али морам истаћи да су играчи ти који су својим квалитетом и интелигенцијом успели да се прилагоде постојећем систему игре и изнесу га на најбољи могући начин. Ја никада нисам за то неко појединачно издвајање играча, већ увек напомињем да је заправо тим најбољи појединац. Сигурно је да ћемо се тог гесла држати и у наставку такмичења – категоричан је шеф струке Крагујевчана, који и поред свих очигледних врлина у игри свог тима види простор за даљи напредак:
– Наравно да ћемо тежити константном напретку јер је то један процес који је континуиран и никада није коначан. Лично бих волео да унапредимо један детаљ, а то је одбрана прекида, како нам се у наставку сезоне не би дешавало да примамо голове из таквих ситуација.
Стратег “црвених” дотакао се и млађих играча, који су такође под његовом палицом показали известан напредак и дали значајан допринос успеху читаве екипе. Огњен Илић, Ђорђе Максимовић и Урош Алексијевић већ су озбиљни ослонци игре првог тима, а очекује се да њиховим стопама пођу и Матеја Дукић, Филип Миликић, Петар Симовић…
– По мени не постоји та подела на млађе и старије играче, већ само на оне добре и оне мало мање добре играче. Две ствари су које утичу на игру код млађих играча, а то су очекивања и последице. Очекивања у смислу шта ће људи рећи или помислити, а последице су нека лошија издања. Ми смо се својски трудили да то отклонимо код наших играча или бар да сведемо на минимум. Надам се да смо у томе успели – поручује Линта.
Следи зимски прелазни рок, а самим тим и питање да ли ће лидер Прве лиге Србије посегнути за додатном допуном постојеће селекције. Како ствари тренутно стоје, Крагујевчанима нису потребна нека значајнија појачања, али то не значи да неће ослушкивати пулс тржишта.
– Сигурно је да у овом тренутку нема потребе за неким великим променама у екипи. Ја сам сасвим задовољан тренутним играчким кадром, али уколико се укаже прилика да је неки квалитетан играч слободан у проналаску нове средине и ако проценимо да нам је потребан, свакако ћемо га довести, мада ја генерално нисам тип тренера који воли да нагомилава играче јер не могу да радим са превеликим бројем фудбалера – изнео је Линта планове у вези са зимским прелазним роком.
Оцењујући конкуренцију у лиги, Линта апострофира новосадски Кабел као чврсту такмичарску екипу која је показала да зна да игра на резултат, мада је по његовом мишљењу квалитет лиге прилично уједначен ове сезоне и тешко је ту издвојити неку од екипа.
– Прва лига Србије је ове сезоне специфична по тој уједначености квалитета, која представља известан куриозитет, чак и у оквирима европског фудбала. Једноставно, велики је број екипа приближног квалитета, што показује уосталом и табела, где је мала бодовна разлика између екипа које заузимају пето или шесто на табели и оних на зачељу – оцењује Линта.
Раднички 1923 је играма и резултатима у досадашњем делу сезоне високо поставио лествицу очекивања. У самој чаршији се све више говори да је улазак у Супер лигу малтене извесна ствар, што може да створи неку врсту додатног притиска на изабранике Александра Линте у пролећном делу такмичења.
– Психолошки притисак има и своју позитивну страну јер позива на озбиљност и дисциплину. Ја лично не осећам притисак, осим оног кога сам себи наметнем и који може да буде далеко већи од притиска јавног мњења, али сигурно је да га никад нећу пренети на играче у тој мери коју они не би могли да поднесу – напомиње стратег “црвених”.
Постојећа ситуација са пандемијом коронавируса испразнила је трибине стадиона не само у Србији, већ и широм света, па су тако сви они којима је Раднички у срцу лишени могућности да уживо испрате сјајне игре свог вољеног тима и да се заједно са играчима радују новим тријумфима. Сви се надамо да ће ова пошаст која је покорила читаву планету убрзо бити заустављена и да ће можда већ од пролећа публици бити дозвољен повратак на трибине.
– Свакако да је одсуство публике један велики хендикеп за нас, што се нарочито видело у утакмицама у којима нисмо били на потребном енергетском нивоу и где нам је био неопходан тај ветар у леђа са трибина. Ипак, ми смо свесни подршке наших навијача, осећамо је на сваком кораку и знамо да су они ту за нас и да нестрпљиво чекају повратак на трибине, како бисмо се заједно радовали новим победама – истиче Линта.
Основни предуслов за квалитетан рад и резултате у сваком колективу јесу добри међуљудски односи. Клуб са “Чика Даче” већ годинама уназад функционише као једна велика и сложна породица, у шта је Александар Линта имао прилику да се увери по самом доласку у клуб.
– Један од главних разлога због кога смо ми направили овакав резултат ове јесени, јесте та здрава атмосфера у клубу и амбијент који га окружује. Мислим да је тај искрен, отворен и поштен однос на свим нивоима, почев од играча међусобно, па до свих запослених у клубу, најзаслужнији за то где се сада налазимо – тврди кормилар Крагујевчана.
Чини се да је резултатима које је направио са крагујевачким тимом ове јесени Александар Линта показао колико заиста вреди, да је тренер са јасном визијом који тежи атрактивној, лепршавој и нападачкој игри, у којој ће сви поклоници фудбала моћи да уживају, а да при том она доноси и жељени резултат.
– Ја нисам од оних тренера који су превише оптерећени својом каријером, већ ми је првенствено идеја да моја екипа буде препознатљива по доброј и лепој игри. Наравно да је и резултат важан, али је јако битан и начин на који се до њега долази. Ми смо успели да спојимо добру игру и резултате, и то ме чини јако срећним и задовољним – закључио је разговор архитекта јесењег успеха екипе са “Чика Даче”.