Спас у задњи час: Дудићев џокер Бојан Аџић „украо“ победу Чукаричком
Какав карактер имају ученици Феђа Дудића најбоље су показали на вечерашњем гостовању екипи Чукаричког у утакмици која је закључила 26. рунду Моцарт Бет Суперлиге. Били су Црвени на ивици другог пролећног пораза, али су у самом цајтноту ипак успели да избегну капитулацију – 1:1 (0:0). Заслуге за овакав расплет једне поприлично скромне фудбалске представе на стадиону ФК Вождовац иду на рачун Бојана Аџића, који је по ко зна који пут ове сезоне оправдао улогу Дудићевог поузданог џокера са клупе.
Мало је недостајало Крагујевчанима да се након серије од три узастопна тријумфа, која их је лансирала на трећу позицију суперлигашке табеле, одмах испод „вечитих“, оклизну на вождовачком Крову и то у окршају са традиционално неугодним противником који им последњих година никако не лежи. Скоро да се поновио сценарио са јесењег војевања ове две екипе у Горњем Милановцу, додуше са обрнутим улогама. Тада је Раднички водио, а Чукарички се поготком Слободана Тедића у самом финишу спасао пораза.
Руку на срце, овакав епилог је можда и најправеднији када се узме у обзир све оно што смо видели вечерас на стадиону у Заплањској. А то није било богзна шта. Све се углавном свело на рововску битку између два казнена простора, уз велику дозу опреза на обе стране. Самим тим је и садржај био прилично оскудан, нарочито у првом делу утакмице, где смо видели само два већа узбуђења, оба пред голом домаћина. Најпре је Бен Хасин у 36. минуту лошим завршним ударцем упропастио једну своју обећавајућу соло акцију, да би само пар минута касније Мирковић осујетио покушај Бевиса са дистанце.
Ипак, један детаљ обележио је први део сусрета, а то је тежа повреда искусног Милоша Цветковића на самом почетку утакмице, која је додатно погоршала ионако не баш сјајно кадровску ситуацију у табору Брђана, који су данас на мегдан Шумадинцима изашли без четворице-петорице стандардних првотимаца. Додуше, нису ни Крагујевчани допутовали у пуном саставу, с обзиром да због картона Феђа Дудић данас није могао да рачуна на македонског интернационалца Луку Станковског, што је изазвало одређена померања у везној линији, па је тако млади Богдан Мирчетић са позиције десног крила прекомандован у централу, док је његово место крај десне аут линије заузео Матија Глушчевић.
Ни почетак другог полувремена није донео неки значајни заокрет у односу на оно што смо гледали током првих 45 минута. Тек је солидан покушај главом Ђорђа Ивановића у 63. минуту на тренутак прекинуо фудбалску монотонију у Заплањској и као да је наговестио оно што ће се догодити само два минута касније. Тада је очигледно још увек недовољно загрејани Слободан Симовић, који је само пар секинуди раније ушао на терен уместо Шејна О’Нила, неспретно реаговао након повратне лопте Милојевића и аутоголом практично „поклонио“ вођство домаћину.
Чини се да је тек након овог гола утакмица добила на интензитету, с обзиром да су Шумадинци у жељи за изједначењем кренули нешто одлучније ка голу домаћина, који се у намери да сачува минимално вођство забарикадирао у последњих двадесетак минута утакмице. Солидан покушај Португалца Алфе Балдеа са руба казненог простора у 74. минуту, као и ударац Ћосића после корнера који је ишао право у Мирковића ипак нису били довољни за промену на семафору.
Време је све брже и брже цурило за Крагујевчане, који никако нису проналазили шифру за изједначење. Чинило се да ће покушај Богдана Мирчетића на самом старту судијске надокнаде времена бити уједно и последња шанса за Крагујевчане да ухвате сламку спаса, а када је и он пропао, већина присталица Црвених помирила се са поразом.
А онда се ниоткуда појавио Дудићев џокер Бојан Аџић. Момак који је јесенас Црвенима донео победу против Напретка на отварању реконструисаног „Чика Дача“, чији је погодак иницирао тријумф Крагујевчана на пролећној премијери против ОФК Београда показао се таличним и на вечерашњој утакмици. Све је кренуло од Јована Илића, још једног резервисте, који је лепо протурио лопту до младог дефанзивца који се нашао усамљен на другој стативи. Уследио је неодбрањив ударац у ближи угао, лопта је прохујала изнад Мирковићеве главе и запарала мрежу. Био је то епски моменат, тренутак када је читава клупа Радничког полетела у сусрет младом дефанзивцу, који је израстао у јунака вечерашње утакмице.
Шумадинци су тако дописали један, али јако вредан бод на свој суперлигашки конто, којим су задржали предност од четири бода у односу на свој најближег пратиоца на табели, лучанску Младост.
У наредном колу Црвени ће на свом „Чика Дачи“ угостити доскорашњег српског представника у Лиги конферениције, ТСЦ из Бачке Тополе. Биће то уједно и једина утакмица коју ће Крагујевчани одиграти пред својом публиком током марта.
ЧУКАРИЧКИ – РАДНИЧКИ 1923 1:1 (0:0)
БЕОГРАД
Стадион ФК Вождовац.
Судија: Милан Митић (Лесковац).
Помоћници: Немања Петровић, Слободан Павловић (обојица из Ужица).
Стрелци: Симовић (аутогол) у 65. минуту за Чукарички, а Аџић у 90+4. минуту за Раднички 1923.
Жути картони: Станковић, Јованчић, Мирковић, Никчевић (Чукарички), Дадић, Ристић, О’Нил, Зељковић (Раднички 1923).
ЧУКАРИЧКИ: Мирковић, Станковић, Јованчић, Стојановић, Цветковић (од 18. Хајдин), Сисоко, Бачанин, Кабић (од 46. Никчевић), Милојевић (од 72. Срнић), Ивановић (од 77. Радосављевић), Тедић (од 77. Павков). Тренер: Марко Савић.
РАДНИЧКИ 1923: Милошевић, Ћосић, О’Нил (од 64. Симовић), Зељковић, Дадић (од 64. Балде), Ристић (од 76. Илић), Бен Хасин, Глушчевић (од 64. Аџић), Мирчетић, Бевис, Чинеду (од 64. Иса Ба). Тренер: Феђа Дудић.