Шумадинци сачували част и показали зубе шампиону
Частан пораз доживели су фудбалери Радничког 1923 на гостовању новом-старом шампиону Србије Црвеној звезди у утакмици 5. рунде плеј-оф фазе Моцарт Бет Суперлиге – 2:3 (2:3).
Пре само два месеца пулени тренера Феђе Дудића су са стадиона “Рајко Митић” испраћени са пет голова у сопственој мрежи, али су вечерас пружили далеко јачи отпор седмоструком узастопном шампиону Србије, који је до последњег минута стрепео за победу. Иако ни овога пута нису успели да избегну пораз, Шумадинци су борбеном, храбром и бескомпромисном игром коју су приказали у дуелу са најквалитетнијим тимом у лиги заслужили да им се ода признање.
Како би сачувао одређени део ресурса своје екипе за судбоносни окршај са Војводином у наредном колу, шеф струке “црвених” Феђа Дудић одлучио се да за данашњи дуел са “црвено-белима” одмори неколицину стандардних првотимаца, па су тако Бевис и Алексић меч почели са клупе, док искусни Симовић и Милош Ристић нису ни допутовали са екипом. На другој страни, тренер Црвене звезде Владан Милојевић извео је на терен најјаче адуте, без обзира што данашњи меч за његову екипу није имао већи такмичарски значај.
Није дуго требало домаћину да припрети чувару мреже крагујевачког тима Стојану Лековићу. Млади Марко Стаменић је на истеку другог минута упутио пројектил са преко двадесет метара, али се Лековић није дао изненадити и крајњим напором успео је да скрене лопту у корнер.
Да немају намеру да се бране и одустану од свог карактеристичног нападачког стила игре Шумадинци су показали већ у 6. минуту, након што је Глушчевић из добре позиције искоса са десне стране тукао преко гола.
Уследио је период ураганских напада “црвено-белих”, који су пошто-пото желели да што пре пробију дефанзивни бедем Крагујевчана. Најпре је Иванић солидним ударцем са ивице казненог простора још једном загрејао Лековићеве дланове, а незгодан је био и покушај Мијаиловића са дистанце у 12. минуту, када је лопта на путу ка голу закачила неког од играча Радничког, променила смер и умало изненадила чувара мреже крагујевачког тима. Непун минут касније најистуренији у редовима “црвено-белих” Шериф Ендиаје нашао се у прилици да казни један тренутак конфузије у одбрани екипе Феђе Дудића, али срећом по “црвене” није био довољно прецизан.
Више среће Ендиаје је имао 19. минуту, када је после асистенције Срђана Мијаиловића на ефектан начин петом спровео лопту у гол Радничког. Могао је снажни Сенегалац врло брзо да дуплира почетну предност свог тима, али је његов ударац главом после центаршута Мирка Иванића успешно неутралисао Лековић.
У тренуцима када је други гол висио у ваздуху, Шумадинци изненада стижу до изједначења. Глушчевић се као брзи воз стуштио по десној страни, а затим упослио Ђурића који је лепо испратио акцију, подметнуо ногу и скренуо лопту у мрежу поред изненађеног Глазера.
Резултатски егал био је на снази свега пет минута, колико је “црвено-белима” било потребно да поврате изгубљено вођство. Олајинка је вештом варком тела “избацио” Дадића, а онда практично са гол-аут линије центрирао ка Ендиајеу, који је још једном потврдио да му је игра главом једна од јачих карактеристика и из изузетно тешке позиције успео је да матира немоћног Лековића.
У 35. минуту већ је било 3:1 за домаће. Поново је највећи део послао одрадио данас изузетно расположени Олајинка, који је после дуплог паса са Стаменићем успео да протне лопту кроз ноге прво Дадићу, а потом и Видовићу, пре него што је “заврнуо” ка Хвангу, који се појавио из другог плана и савршено прецизним ударцем натерао је Лековића да по трећи пут вади лопту из своје мреже.
Вероватно да би многе екипе заостатак од два гола деморалисао, али не и Крагујевчане, који су се експресно повратили из резултатског нок-дауна и узвратили ударац домаћину. Била је то дуга акција “црвених”, лопта се одбила од Ивеље и дошла до Салија Вижђија, који се нашао на правом месту и ударцем из прве са десетак метара вратио је Шумадинце у живот.
За разлику од прилично садржајног и динамичног првог полувремена, наставак утакмице није донео превише узбуђења. “Црвено-бели” су и даље контролисали ритам утакмице, али њихови напади нису били ни изблиза тако жустри као у првих 45 минута. Тек уласком Красоа и Катаија у завршници меча напади “црвено-белих” поново су добили на интензитету, а продукт тога је и најбоља прилика за тим Владана Милојевића у другом делу игре, која је виђена у 80. минуту. Красо је “ишчачкао” лопту Митровићу, протнуо је до младог Шљивића, који не успева да надмудри добро постављеног Лековића. На одбијену лопту натрчао је Катаи испред кога се у последњем часу створио Видосављевић који је изблокирао покушај капитена Црвене звезде, тако да је на крају остало 3:2 за “црвено-беле”.
Није данашњи пораз превише пореметио изгледе Крагујевчана у трци за једну од две преостале европске визе. Шумадинци и даље држе четврто место на табели са два бода “вишка” у односу на најближе пратиоце Чукарички и Војводину, па је јасно да од њих самих највише зависи то хоће ли се или неће наћи међу српским представницима у европским такмичењима наредне сезоне.
Много тога биће познато већ у четвртак, када ће Крагујевчани у утакмици сезоне угостити директног конкурента у борби за излазак у Европу, новосадску Војводину.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – РАДНИЧКИ 1923 3:2 (3:2)
БЕОГРАД
Стадион: “Рајко Митић”.
Гледалаца: 7 000.
Судија: Ненад Минаковић (Нови Сад).
Помоћници: Никола Боровић (Батајница), Атила Хармат (Суботица).
Стрелци: Ендиаје у 19. и 29. и Хванг у 35. минуту за Црвену звезду, а Ђурић у 24. минуту и Вижђи у 38. минуту за Раднички 1923.
Жути картони: Спајић, Хванг (Црвена звезда), Дадић, Букумира, Митровић, Милошевић (Раднички 1923).
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Глазер, Мијаиловић, Спајић, Драговић, Родић, Стаменић (од 57. Шљивић), Канга (од 57. Мимовић), Олајинка, Хванг, Иванић (од 74. Катаи), Ендиаје (од 74. Красо). Тренер: Владан Милојевић.
РАДНИЧКИ 1923: Лековић, Ћосић (од 46. Милошевић), Шербечић, Митровић, Дадић (од 46. Пецељ), М. Видовић (од 46. Алексић), Вижђи (од 67. Бевис), Глушчевић, Видосављевић, Ђурић (од 67. Букумира), Ивеља. Тренер: Феђа Дудић.